10.03.2015.

Miroslavljevo drndanje u mozak

Ja sam skroz za bratstvo, jedinstvo i tako to. Ima međutim tako nekih „bratstava“ i „jedinstava“ koja ne razumem skroz, a vidim masa se loži i dopušta drugima da je lože, i nikom ništa. Mislim, ložite se slobodno, vaša stvar.

Nisam znao da Miroslavljevo jevanđelje ima list koji je istrgnut i odnet u Rusiju. To nas u školi nisu učili. Bar mene nisu. A pazio sam. Dakle pre nekih 170 godina, duhovna delegacija iz Rusije je bila u Hilandaru, i arhiepiskop Porfirije, koji je vodio istu, bi toliko oduševljen jevanđeljem da je čovek lepo uzeo i istrgnuo list i odneo u Rusiju. Dakle, jednostavno rečeno, ukrao ga je. Onako, brat bratu. I sad, 170 godina kasnije, u jeku srpsko-ruske ljubavne priče, veliki marketinški mag, frizerski idol vlade Srbije, ministar Tasovac, omogućio je da nam Rusi pozajme taj istrgnuti list da ga vidimo izbliza, i da ga do 5. aprila držimo u Muzeju Vuka i Dositeja, što reče ministar nekoliko stotina metara od ostatka knjige.

Prema rečima ministra za kulturu i informisanje u Vladi Srbije  Ivana Tasovca, koji je otvorio izložbu „Putevima Miroslavljevog jevanđelja“ ,  mogućnost da se u Beogradu vidi nedostajući list iz starog srpskog rukopisa, izuzetan je  događaj za kulturu Srba. On je istakao da list 166. za proteklih 170 godina nikada nije fizički  bio bliže svom originalu,  jer je sada, od Muzeja Dositeja i Vuka, gde je izložen, udaljen svega nekoliko stotina metara. „Ova jedinstvena prilika da naša generacija vidi nedostajuću stranicu najvrednijeg srpskog rukopisa posledica je tesne saradnje između ministarstava Rusije i Srbije, ruske Nacionalne bibioteke i Narodnog muzeja u Beogradu”, rekao je  ministar Tasovac On je dodao da taj događaj  simbolično označava  i  započinjanje nove stranice u saradnji dva ministarstva kulture.  

Ruski ministar  kulture Vladimir Medinski je istakao da ruski i srpski narod  imaju zajedničko kulturno nasleđe. “Dovoljno je pogledati list 166. iz Miroslavljevog jevanđela, da bi se shvatilo da su ljudi u 12. veku, kada je ova rukopis nastao, u Rusiji i Srbiji  govorili sličnim jezikom, da su mislili na sličan način, ali i da su imali iste predstave o  tome šta je otadžbina, a šta dobro ili zlo,  naglasio je Medinski.  Miroslavaljevo jevanđelje  takođe  pokazuje veliku sličnost sa svim potonjim rukopisima koji su nastajali u Rusiji,  što je takođe potvrda postojanja zajedničkih  korena, dva naroda.


Dragi ministre, nadam se da pod „nova stranica u saradnji“ mislite na vraćanje ukradenog.

Dragi ministre Medinski, nemojte da nas jebete u mozak. Dovoljno nam je naših naprednjaka i Tome predvodnika u glupim izjavama, ne trebaju nam još i vaše. Zamislite, mi i danas govorimo sličnim jezicima, kao što srodni narodi vazda govore. Voleo bih da nam razjasnite kako zaključujete da su nam narodi slično razmišljali, a sve to na osnovu jevanđelja koje se čita na Sv. Jovana (prim: istrgnuti list sadrži čitanja na Sv. Jovnana)? Ne znam koliko se upućeni, ali u jevanđelistar se ne pišu ideje i zaključci ili kakvi tekstovi autora, nego delovi jevanđelja koji se čitaju na službama. Takođe bih voleo da nam razjasnite i kakve veze priča o Jovanu Krstitelju ima sa predstavama o otadžbini. A to što je slično s potonjim spisima, lepo ste shvatili, zajednički koreni. Sumnjam pak da je bilo potrebno da arhiepiskop Porfirije istrgne list iz knjige stare 600 godina i odnese ga kao suvenir.

Verovatno preterujem, ali ova izložba mi je nekako kao da Nemci uzmu i pozajme zemljama iz kojih su nacisti ukrali umetnička dela ta ista dela za neku kratku izložbu.. Ali, šta ja znam?