13.12.2013.

Obećao sam...

Obećao sam pre skoro devet meseci da ću pisati redovno, svaka dva-tri dana. Potpisaše sporazum u Briselu, ja napisah Basnu o Draganu i Šefćetu i... ništa. Prolazili dani, nedelje, evo i meseci, ja ne mogu da se nateram da pišem. Ah, pišem ja svakodnevno na fejsu (i ponekad na tviteru), ali to su kratke forme, „neobavezne“. Znate ono kad pratite neku seriju, pa ne stignete da pogledate poslednju epizodu? Pa onda nemate kad da nadoknadite, pa se epizode gomilaju, gomilaju i vi nikako ne možete da ih sustignete više... a onda zaboravite i radnju serije i morate da je gledate ispočetka? Za vas koji čitate Marvelove stripove: to je kao kad propustiš tri broja u sred nekog krosovera.

Prvo je Slavica, (gospođa) ministarka zdravlja pričala o nastavku pregovora o Kosovu. Setio sam se tad vremena vlade Vojislava Koštunice (VVVK), kada su svi DSS-ovi ministri pričali samo o Kosovu, počev od ministra za rudarstvo pa do ministra za Kosovo. I taman sam hteo da pišem o tome i onda je krenulo ludilo neopisivih razmera, које кад би се редом написало, ни у сами свијет, мислим, не би стале написане књиге. Амин. (Jn. 21, 25).

No, hajde da probamo da sumiramo... Vučko je najpopularniji političar svih vremena. Predskazuje svoju smrt. Verovatno se drži onog da treba otići kad si na vrhuncu. Bojim se da zamislim razmere njegove sahrane. Još se sećam Đinđićeve. Tad umalo da me ubije snajperista - to je duga priča za drugu priliku. Umesto toga, završio sam na naslovnoj svih novina tad. I svi mediji ga hvale. I ljudi ga hvale. I svi ga vole, svi bi se udali za njega. On bi se na to nasmešio, ali usne mu ne dozvoljavaju. Kontam da ih radi kod istog tipa kao Karleuša. Pisao sam već o tome. Model „majmunska guzica“. On povremeno izađe i kaže nešto pametno, mirno, tiho, najavi neko hapšenje, obeća, mučenički gleda u kameru (to je učio godinama dok je bio slobodni radikal). Napaćeni moj narode...

Dačić za to vreme... (ne) pije, ali peva po kafanama i muva Ketrin Ešton. A možda i Tačija. Ono što je sigurno jeste da im peva na tim „radnim“ večerama u Briselu. Maja Kocijančič o tome neće da nam priča. A kako znam da peva? Pa čim stalno vrti jednu te istu priču, ne dodajući ništa novo, znači da ništa ne radi. Osim što povremeno pravi izlete pa se protivi pozivu da se prošeta na gej paradi, obrazlažući to tvrdnjom da ne mora biti gej da bi ih podržavao, kazujući nam tako da misli da će ispasti da je gej ako šeta s gejevima. Kad bi se više informisao, kad bi više razmišljao zapravo, a manje pevao po kafanama i koncertima ljubavnica svojih partijskih činovnika i sad već HVALA BOGU bivših ministara, možda bi i kontao koliko lupa. Ovako je sve samo Kale, Kale, Kale, Kale, Kale (hit me, DJ!) - KALEMEGDAN, Miljacka, opa!

Vulin u međuvremenu ima fešn vik za fešn vikom i demonstrira svoj očigledni fetiš za uniforme, noseći crnu uniformu po Kosovu, šaljući time Albancima nekakve fantomske pretnje, valjda da se ne oseća baš izvesno nekako bezmudo - pardon, nemoćno, a oni BAM - zabrane mu ulazak u Pokrajinu (aj ti sad lepo objasni nekome kako to da ne možeš na sopstvenu teritoriju?!).

Fejs mi u međuvremenu uporno nudi Zoranu Mihajlović kao prijatelja. Neka, hvala. Gospođa koja je osnovala novo preduzeće za slanje računa za struju, podigla cenu struje i POSVAĐALA NAS S BRAĆOM RUSIMA i odložila izgradnju Svetog Južnog Toka ne može da bude moj prijatelj, pa ni na fejsu! Mada, lepo se šminka, priznajmo joj to. Svakako bolje od JorgoBanke. I bez posebnog stiliste. No, ona i zarađuje manje od JorgoBanke, pa nema para za stilistu.

A JorgoBanka... srećom, mnogo je manje ima u medijima otkako je postala guBerner(ka). Platu, za koju beše najavila da je uverena da će je smanjiti, verovatno troši na frizera. Ipak sada ne liči više na šiparicu koja subotom ujutro prodaje jaja na palilulskoj pijaci (a u petak uveče meće viklere u kosu). Sad liči na šiparicu koja se bogato udala i prodaje... nešto drugo. Platu će verovatno sad koristiti i da plati advokate kada tuži sve medije koji su pisali o bahanalijama Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u vezi sa povlasticama za njeno jadno dete. Jer ipak njeno dete treba da ima uslove za školovanje kao i sva ostala deca u Srbiji. Dajte joj žeton, pošaljite je u studentski dom Karaburma, pa nek gospojica zubar(ka) jede tamo sa ostalom decom. Od ostatka plate, JorgoBanka plaća časove filoSofije. Ako mi ne verujete, poslušajte bilo koju od njenih novijih konferencija za novinare.

A braća Rusi, isto kao braća Kinezi, dali nam ogroman kredit da njihove firme grade nešto kod nas od čega će oni ubirati pare i još ćemo im otplaćivati kredit. A Dverjani i druge dvorske lude u delirijumu od sreće.

Toma Nikolić u međuvremenu podelio ordenje, nije ostalo više ništa, pa sad deli pištolje. Baćuška, hvala ti za sve što si učinio za nas, evo ti sad pištolj pa idi ubij nešto, razveseli se!

Sindikati odavno zaboravili kome treba da služe, pa brane bahata rukovodstva gubitaških preduzeća. Alo, gledali smo i mi Tesnu Kožu, oladite i ili uzmite radite nešto za te pare koje tražite, ili ćao zdravo. Greh ministra Saše Radulovića u međuvremenu je to što traži da mu sva ta preduzeća dostave tačan spisak potraživanja, dugovanja, imovine, svega. Kako ga samo nije stid i sram?!

Mlađani Krstić se mnogo napalio, leteo, davao izjave, najavljivao spas... a na kraju ga Krkobabić i Dačić zajebali, kao što mu je lepo prof. Danica Popović i najavila u Utisku nedelje. Mere usvojene, ali ne i primenjene. Osim debilizma za dizanje PDV na neke stvari poput IT-opreme. Opreme iste one industrije koja je proglašena strateškom oblašću za razvoj Srbije. A muzički dinar... boli me glava, o tome ćemo posebno.

A mediji... mediji poludeli u međuvremenu. Nije da su ranije bili normalni, ali sada su se totalno povampirili. Sve se svodi na red crne hronike, red Stanijine guzice, red rijaliti-programa, red Dačića, red Vučića. I tako u krug. O naslovima koji veze nemaju sa sadržajem, naslovima napisanim tako da moraš da klikneš na link da vidiš o čemu je uopšte reč, neukusnom sadržaju i video-klipovima koji treba da podležu zakonskom gonjenju svih koji ih šire... takođe jednom posebno. Ionako sam napisao više no što sam hteo danas. Ko bre da čita ovoliki roman? Ionako će mi verovatno neko narediti da sve ovo obrišem - medijska cenzura je moderna u poslednje vreme.

A ja? Ja radim za spomenik mami. Pošto pošten spomenik košta bar 1000 €. Plus jedno 100 € harača za JKP „Pogrebne usluge“. I nerviram se zbog medija (o čemu možete čitati na Novinarizmima). I nekad mi bude žao što ne mogu češće da pišem ovde, a nekad mi je drago, jer je sve toliko sumanuto da čoveku dođe da prsne. S druge strane, ako ne pišem, onda ću tek da prsnem. Zato ću se zaista truditi da pišem češće i uvešću i novu rubriku - blic-dopis. Dakle neki mnogo kraći komentar, u obliku vesti ili tako nekako. Uvešću i kategoriju intervju i već imam ideje s kim želim da razgovaram o svetu oko nas. Pisaću i o nekim lepim stvarima - evo već par meseci pokušavam da se nakanim da napišem bar malu reklamicu za roman „Peščana hronika“ mog druga Pavla Zelića. Biće dakle kao opšta javnost u Diznilendu - red ovog, red onog. A postao sam deo i jednog novog projekta... o kojem ćete čuti blagovremeno. Biće zabavno.

U međuvremenu toplo preporučujem svima emisiju Tvoje lice zvuči poznato, subotom uveče na Prvoj. Zažmurite na pojavu Marije Kilibarde čiji mozak ne može da postigne brzinu njenog jezika (brži jezik od pameti beše?), Ivana Ivanovića kojeg je neko ubedio da je toliko dobar i smešan voditelj da može da deli lekcije drugima (a bio je čovek nekad dobar taksista!), i na to da Marija Mihajlović kad priča u mikrofon počne da čkilji i postavi usta „na špic“ - i videćete da je to najbolja emisija na našim televizijama u poslednjih... ne znam koliko godina. I jedino što sada vredi gledati. Znam, ima i X-Factor, ali to kako su oni kupili licencu i šta su s njom uradili... to vam je kao kada su sa Hrama Sv. Marka skinuli bakarni krov od 5 mm, a vratili krov od 3 mm.

Rekoh i previše. Čujemo se. Možda ću sledeće dopise pisati iz zatvora. To bi bilo super - Servantes, Karl Maj, Legija - vrhunska literatura iza rešetaka.

Laku noć. Nemojte gasiti svetlo, ako baba-roge poput JorgoBanke šetaju slobodno kad je svetlo, zamislite tek strahote koje nas čekaju u mraku.