10.10.2010.

„Porodični“ huligani


Svi koji me znaju, znaju i koliko ja volim Beograd. Ovde živim već skoro deset godina, doživljavam grad kao svoj, branim ga kad ga neko „sa strane“ napada i ne volim kad ga ljudi zloupotrebljavaju (bilo ko, za bilo šta). U tih skoro deset godina doživeo sam u Beogradu ceo niz raznoraznih demonstracija protiv svega i svačega, i većina tih demonstracija imala je jednu zajedničku crtu: divljanje grupe adolescenata (i onih koji su to ostali i u kasnim tridesetim), demoliranje autobuskih stajališta, McDonald'sa, pokušaje napada na američku ambasadu (i jedan uspešan upad u istu), paljenje kontejnera, tuču s policajcima, krađu robe iz obijenih prodavnica i razne druge oblike „mirnog“ protestovanja i nadasve civilizacijskih dostignuća iskazivanja svog mišljenja.