14.09.2010.

Regulatorna Reforma

Jes', nije me dugo bilo, pisao sam neke druge stvari, neke druge blogove, radio neke druge stvari i tako... znate već. Nego ja vama da kažem... Otkako je Srbija usaglasila svoju rezoluciju o Kosovu sa EU i otkako je ista izglasana (bez glasanja) u UN, ja naprosto prštim od osećaja napretka i evropeizacije! Mislim da ne postoje reči da opišu trenutačni napredak koji je Srbija ostvarila tim korakom, tu brzinu daljeg kretanja ka obećanoj zemlji Hananu... pardon, Uniji. Eto, baš juče ujutro kad sam izašao da kupim poslednji put burek - jer šta će meni u Evropi turska hrana!? - ptičice na grani cvrkutale su Odu radosti, a od odsjaja sunca na mojim Ray Ban (dioptrijskim) cvikama, na plavetnilu neba mi se učini da vidim zvezdice sa europske zastave. Pojeo sam burek, skoro s gađenjem na tu barbarsku hranu i masnoću, i pršteći od sreće i europejstva, odskakutao sam nazad do kuće, u međuvremenu igrajući "ringe ringe raja" s dečicom ispred zgrade, pevajući međutim umesto tih stihova "Die Meister, The Champions" - himnu europske lige šampiona - jer mi smo sada šampioni! Da vam kažem ja, ne znate vi kakav smo mi korak učinili... Armstrong nije niko i ništa... njegov korak je veliki za čovečanstvo... naš korak... naš korak ima dimenzije svemirskih razmera! A Mirko...