21.04.2006.

Niko ne sme da vas bije...

... sem naše i vaše milicije! Ah, bila su to lepa vremena. Lepa Brena je još uvek bila u centru pažnje, rasprodavala je dvorane, kosa joj još nije ličila na metlu, a Sarajevska audicija joj je otprilike bila konkurencija u Domu Sindikata. Marinko Ćutuk reče u svojoj imitaciji tadašnjeg još uvek ne-pokojnika ovo sa milicijom, ali se to nikada nije obistinilo. Milicije više nije bilo, a omladinu na ulicama mlatila je policija. A Kosovo? Eeee, srce naše zemlje, našeg naroda, toliko je južno da izgleda kao da nam se spustilo u petu - ili u dupe. Pošto je većinu Srbalja baš dupe bolelo za Kosovo. Ne krivim ih. I mene boli. Samo što danas ne možeš da pobegneš od njega. Odjednom je ono svima bitno, svi kukaju i žale za njim. Tipično. Baciš igračku u blato, a onda plačeš kad je neko drugo dete uzme. A za čim kukaju? Za kolevkom duše serbskoga naroda, za crkvama i manastirima, avaj! A šta će nam crkve i manastiri koji su svakako prazni? Bez ljudi, to je samo gomila starog kamenja. Ukoliko nam je pak bitnije imati prazan hram od punog, po svoj logici hrišćanske teologije to je idolopoklonstvo. No, bar nama Srbima to nije strano. Da je to sport, verovatno bismo bili svetski prvaci. A i kukanje za "kolevkom" je tako tipično srpski, budući da su kod nas muškarci do 50. godine mamini i tatini sinovi, kojima mama još uvek pere gaće. Ništa čudno dakle. Lepše je u kolevci i dobijati sisu kad god malo zaplačeš, nego da radiš i boriš se za ono što navodno voliš.
A šta čine Srbi sa Kosova? Eeee, posebna je to sorta. Exquisite takoreći. Elem, logika stvari nalaže da, ako ti je do nečega stalo, a smatraš i tvrdiš da je moćnike briga za to što je tebi stalo, ti onda uzmeš i boriš se svim silama za to. Valjda. Elem, naša draga napaćena braća smatraju da međunarodnu zajednicu i Albance boli ona stvar (koja god da je) za njih. I tako oni, umesto da se bore, lepo bojkotuju rad parlamenta. San svakog poslanika. Plaćen si, a ne moraš na posao. Pritom se naravno ne pitaju čemu to uopšte vodi. Ako Albance boli kurac za njih, ne vidim što bi ih bolio isti za to što oni bojkotuju parlament. Elem, ništa ne dobijaju time. No, valjda to ima veze sa opšteproširenim kompleksom više vrednosti od kog kolektivno patimo. Mi smo još u Dušanovom vremenu, gravitacija ne postoji, a zemlja je ravna ploča. I mi smo u njenom centru naravno. I dok se svi zajedno okrećemo, sotonske centripetalne sile navlače na nas svakojaka zla. Jadni mi.
Ono što je meni lično ove nedelje, kada je u pitanju Kosovo, bilo najzanimljivije, jeste konferencija za novinare koju je održalo Srpsko Nacionalno Veće Kosmeta. Kažu oni da će, u slučaju da se nametne rešenje za status Kosova, ići pred "zapadne ambasade" i tražiti dozvole za boravak, jerbo Srbija ima previše izbeglica. Aham. Fino. Nemačka recimo jedva čeka da pored recesije i poplava prihvati novu poplavu izbeglica poput one koje je imala početkom devedesetih.
No, najjača izjava bila je sledeća:
"Otići ćemo u Bosnu i Hercegovinu i tražiti prava konstitutivnog naroda."
Ajde da malo meditiramo nad ovom rečenicom.
Gotovi?
Ajde, jesu ti Srbi takoreći isti kao oni Srbi koji žive u Bosni. No, po međunarodnim standardima kojima svi robujemo, to nije isti narod. Bar ne u nacionalnom smislu. I dođosmo do jednog problema koji se nekada davno, kada je neki prevodilac nešto pobrkao, ukotvio između nas i zapada. Jerbo, ono što mi zovemo "nacionalnost" na zapadu se kaže "etnička pripadnost". A ono što oni zovu "nacionalnost" mi kažemo "državljanstvo". So, Srbi sa Kosova nisu iste nacije kao Srbi iz Bosne. I sad zamislite samo kolonu Srbalja kako prelazi granicu Bosne, pada na kolena i ljubi slobodnu, serbsku zemlju, samo da bi došao neki vojnik EUFORA i rekao im da oni u Bosni ne mogu da budu konstitutivan narod. Jesje, mnogo smešna scena. Tako da bi njima možda bilo pametnije da ostanu gde su i pokušaju da se bore (mada, jedina borba za koju smo mi sposobni je borba oružjem... o, da). Jadnici. Ako stvarno hoće u Bosnu, mora da su preozbiljno shvatili onu Breninu: "Mani zemlju koja Bosnu nema"... Toliko.